Alata za elektronsku nastavuå


previous

next




Aktivnosti EU na globalnom planu

Evropska unija, cije emisije predstavljaju priblizno 14% od ukupne emisije gasova sa efektom staklene baste u celom svetu, ne moze sama da dobije bitku sa klimatskim promenama. Promena klime je globalna pretnja i samo aktivnosti na globalnom novou mogu da daju efikasne rezultate. U skladu sa principom UN “zajednicke, ali raznolike odgovornosti u skladu sasvojim mogucnostima” bogate nacije treba da preuzmu vodecu ulogu, ali klimatske promene nece biti obuzdane ako i zemlje u razvoju ne daju svoj doprinos – prema prognozama njihove emisije nadmasice emisije industrijalizovanog sveta oko 2020. godine.

U maju 2006. godine poceli su globalni pregovori o daljoj medunarodnoj saradnji u borbi protiv klimatskih promena pod okriljem UN. Evropska unija tezi da ovi susreti dovedu do pokretanja zvanicnih pregovora o izradi novog sporazuma o buducim globalnim aktivnostima po pitanju klimatskih promena na sledecoj konferenciji UN o klimatskim promenama decembra 2007. Novi sporazum bi trebao da garantuje da globalno zagrevanje ne dovede do povecanja temperature za 2 oC u odnosu na nivo temperature pre industrijalizacije zato sto bi porast iznad ovog praga mogao da dovede do nepovratnih, a mozda i katastrofalnih promena na celoj planeti.

Da bi se sacuvale ove temperaturne granice, bice neophodno da se zaustavi porast emisije gasova u celom svetu do 2020. godine, a kasnije, do 2050. godine emisije treba da se smanje priblizno do polovine u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine. Kao prvi korak, Evropska Unija predlaze da se razvijene zemlje angazuju u smanjenju kolektivne emisije gasova sa efektom staklene baste za 30% u odnosu na nivo iz 1990. godine do kraja 2020. godine. Zemlje u razvoju, takode, treba da pocnu da preduzimaju delatnosti koje ce usporiti rast njihovih emisija. Iako ambiciozni, ovi ciljevi su tehnoloski izvoljivi i ekonomski pristupacni za realizaciju.

Klimatske promene su se desavale i u proslosti, ali ne takvim tempom. Sa sadasnjom brzinom klimatskih promena, vrste nemaju dovoljno vremena da evoluiraju.

Evropska unija, takode, radi na medunarodnom nivou pruzajuci pomoc zemljama - partnerima u borbi protiv klimatskih promena. U toku 2005. godine EU je uspostavila nekoliko kljucnih partnerskih odnosa za prevazilazenje problema vezanih za klimatske promene, posebno sa Kinom i Indijom. Oni obuhvataju saradnju i prakticna resenja za promovisanje energetske efikasnosti i koriscenje obnovljivih izvora energije.

U okviru partnerstva sa Kinom, Komisija i Velika Britanija finansiraju prvu fazu radova na izgradnji elektrocentrale na ugalj sa skoro nultim emisijama gasova u Kini, koristeci tehnologiju za hvatanje i skladistenje ugljenika. Ova tehnologija omogucava da emisije CO 2, koje nastaju u elektrani sagorevanjem uglja ili drugih fosilnih goriva, budu uhvacene i skladistene u podzemnim geoloskim formacijama, odakle ne mogu da iscure ponovo natrag u atmosferu.

Zajedno sa Marokom, Evropska komisija je predsedavajuci organ Johanesburske koalicije za energiju i obnovljive izvore energije (JREC) – koaliciju 90 zemalja koje rade zajedno na promociji i koriscenju energije iz obnovljivih izvora. U toku 2006. godine Koalicija je pokrenula Globalni fond za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije (GEEREF) da mobilise privatne investicije za odrzive energetske projekte u zemljama u razvoju i ekonomijama u tranziciji.

Vlade zemalja iz EU su izdvojile vise od 2,7 milijarde evra za investicije u projekte za smanjivanje emisijakoji se realizuju prema Protokolu iz Kjota u trecim zemljama, uglavnom u zemljama u razvoju (projekti koji koriste Mehanizam cistog razvoja), ali i u drugim razvijenim zemljama sa definisanim emisijama iz Kjoto protokola (projekti sa mehanizmom zajednicke realizacije (JI)). Ovi projekti ne samo sto generisu emisione kreditekoji pomazu drzavama-clanicama EU da postignu svoje definisane ciljeve emisija do 2012. godine na ekonomican nacin, vec uvode inovativne tehnologije u zemljama – domacinima i podrzavaju ih na njihovom putu ka odrzivom razvoju. Mehanizam trgovine emisijama gasova u EU, takode, omogucava kompanijama - ucesnicama da koriste kredite po projektima koji koriste Mehanizam cistog razvoja i mehanizmom zajednicke realizacije za dopunjavanje svojih kvota emisije gasova. Prema podacima trzista, u toku je priprema vise od 2400 projekata po Mehanizmu cistog razvoja.